Vesti

2010. godina iz ugla književnika
Tanjug je sproveo anketu među piscima koji su odabrali jednu knjigu koja je u poslednje vreme ostavila na njih najveći utisak i po kojoj će pamtiti prošlu godinu.



"Kada sumiram sve pročitane knjige u godini koja je prošla ne mogu a da na prvo mesto ne stavim Djampu Lahiri i njenu zbirku priča „Nova zemlja", koju je objavila izdavačka kuća 'Beobook'", glasio je odgovor romansijerke, drmaskog pisac i esejiste dr. Sanje Domazet na Tanjugovu anketu.

"Lahirijeva je amerilčka spisateljica indijskog porekla i iskustva brojnih indijskih emigranata tema su njenih priča, ali kao i kod svih velikih pisaca one imaju univerzalnu vrednost", istakla je Domazet i ocenila da da autorka "uspeva da prikaže čitavu šekspirovsku tragikomediju i jad svakog ljudskog života".

Njena proza je snažna, rečenice ubojite, ali tok pripovedanja uvek strogo kontrolisan. "Nova zemlja" je sačinjena od nekoliko dužih pripovesti, poslednja je gotovo kratak roman, o ljubavi koja se završava nesrećno. Odjednom, Lahiri govori u prvom licu i ispisuje sledeće rečenice, kojima završava ovu knjigu: "Bila sam trudna. Dete nije bilo tvoje. Pazili smo. Otišao si i za sobom nisi ostavio ništa".

Pred nama je proza o vrhunskoj praznini koja je istovremeno i zenovski vrhunska punoća ljudskih života. Inače, Djampa Lahiri rodila se Londonu, šezdesetih godina dvadesetog veka, a odrasla je na Rod Ajlendu. Iako Amerikanka, oseća se u njenom pripovedanju snažan uticaj indijske kulture. Dobitnica je Gugenhajmove stipendije, a pre "Nove zemlje" napisala je još dve knjige. Njena debitantska zbirka priča "Tumač bolesti" dobila je Pulicerovu nagradu za književnost 2000. godine, nagradu PEN/Hemingvej i titulu Debitanta godine ccasopisa „Njujorker". Njen roman "Imenjak" proglašen je istaknutom knjigom „Njujork tajmsa", ušao je u finale izbora za najbolju knjigu „Los Andjeles tajmsa", a „USA tudej" i „Entertejnment vikli", kao i niz drugih izdanja, uvrstili su ga medju najbolje knjige godine. Djampa Lahiri živi u Bruklinu.